Novembar 17, 2019

 

810x100

ePodunavlje

ePodunavlje

U utorak, 5. novembra, od 12 časova, u smederevskom Centru za kulturu, biće izvedena predstava „Čudesna šuma“ u produkciji dečijeg pozorišta „Čarapa“ iz Beograda. Predstava je deo projekta „Limenkica-ulaznica-Vratimo čoveka prirodi“, čija je tema edukacija dece i roditelja o reciklaži kroz pozorišnu umetnost, koji je 2014-te godine dobio i nagradu za najbolju neprofitnu kampanju u Srbiji. Ovaj projekat kontinuirano se sprovodi već deset godina, a ove godine ga je podržalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.

-Glavni cilj projekta je jačanje svesti dece o značaju očuvanja životne sredine, posebno zaštiti prirode i ponovnog povezivanja čoveka sa njom. Direktno je usmeren i na razvijanje svesti kod dece u predškolskom i školskom uzrastu u oblasti razdvajanja otpada na mestu nastanka – navodi se u najavi Udruženja „Eko art“.

Približavanje problematike zaštite šuma i odgovornom odnosu prema prirodi, osnovna je tema predstave Dečijeg pozorišta “Čarapa”- “Čudesna šuma” rađene po istoimenoj knjizi Katarine Ralić, koja je, koristeći se sredstvima teatra senki, kroz priču iz slovenske mitologije, ispričana na izuzetno neobičan i interesantan način, navode organizatori.

Pre izvođenja predstave koja je pripremljena za mališane u Centru za kulturu, čiji je početak zakazan za 12 časova, pripremljen je i predprogram, koji počinje 30 minuta ranije, koji će, kako je najavljeno, obuhvatiti projekcije edukativnih filmova, nastup maskote akcije Li Men-a, Čoveka sa Alu planete,predavanje limenki, presovanje limenki u reciklažnoj presi, dobijanje Alu koin – parica, prve reciklažne valute na svetu, “kupovanje” Alu koin-ima ulaznica, ali i raznih edukativnih predmeta.

-Da bi publika mogla da prisustvuje programu, potrebno je da svako dete , donese po 5 praznih, iskorišćenih limenki za piće. Kada predaju 5 limenki, dobiće jednu aluminijumsku “paricu”, nazvanu Alu-koin. Njome “kupuju” jednu ulaznicu . Ukoliko neko ima više limenki, dobiće više Alu koina. Jedan Alu -koin vredi 5 praznih limenki . Tim dodatnim “paricama”, deca mogu da “kupuju” razne korisne stvari u “Limenkica šopu”- ekološke torbe, olovke,priveske, knjige….Prikupljene limenke odlaze u centar za reciklažu – navode organizatori.

Dodaju da će deca ovom prilikom naučiti mnogo o reciklaži i zaštiti životne sredine, da limenka nije otpad, smeće koje treba da završi u korpi za otpatke ili, još gore, kraj nje u travi, da limenka ima svoju vrednost i da je mogu pretočiti u vrednost ulaznice za pozorište.

J.V.

U galeriji Centra za kulturu u petak, 1. novembra, u 19 sati, biti otvorena izložba grafika i crteža likovnog umetnika Jovana Jovića. Izložba obuhvata 10 crteža i 20 grafika, a od grafičkih tehnika zastupljene su litografija i suva igla. Zainteresovani će moći da posete izložbu do 10. novembra, najavljuju iz ove ustanove.

Jovan Jović je diplomirani grafičar likovnih umetnosti , a izlagao je na više grupnih izložbi: u Kući Kralja Petra 2009, Galeriji 73 u Beogradu 2014, u okviru Psihodeličnog vašara u Domu omladine u Beogradu 2014. i 2015, u Galeriji ULUPUDS-a 2015, Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ 2016, u okviru Majske izložbe ULUPUDS-a 2015. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbij.

Svoja dela Jović je predstavljao i na nekoliko samostalnih izložbi: u Kulturnom centru Grad u Beogradu 2009, Kulturnom centru Magacin u Beogradu 2009, Centru za kulturu Smederevo 2010, u galeriji Freedom u Beogradu, u Centru za kulturni razvitak dece u Beogradu 2014. i u Kulturnom centru Palilula u Beogradu 2015.

SDN

foto: CZK

Državni akademski Severni ruski narodni hor iz grada Arhangelska gostovaće u Centru za kulturu Smederevo, u četvrtak, 31. oktobra, najavljuju iz ove ustanove. Severni hor čuvar je kulture naroda sa severa Rusije i to veoma uspešno radi 93 godine. Ovaj ansambl, „biser kulture severnog primorja“ koga čine hor, plesna grupa i orkestar ruskih narodnih instrumenata, nastupiće pred publikom u Smederevu u Velikoj dvorani sa početkom u 20 sati.

-Hor ženskih glasova ima poseban šarm i neponovljiv zvuk koji je u velikoj meri obojen posebnim severnim dijalektom. U njemu su uspešno spojeni epska širina, lirska prodornost i narodni humor. Veliki deo pesama izvodi se u pokretu. Ples sa severa odlikuje veliki osećaj samopoštovanja, lepota klizećeg pokreta, suzdržana moć u brzom pokretu. Maestralno muziciranje orkestra ruskih narodnih instrumenata je predstavljeno i kroz solo nastupe sa kašikama, rogovima, ruskim guslama i balalajkama. Generalno, koncert Severnog hora je poseban umetnički svet i jedan svetao, dinamičan i šaren performans – navode u najavi u CZK.

Pevačka tradicija Severa odlikuje se strogim stilom i čistotom izvođenja, u horu pevaju samo žene, što je i tradicija severnog primorja, muški glasovi su zamenjeni dubokim ženskim. Polifonija (višeglasje) je još jedna crta kojom se odlikuje severna pesma.

-Severna narodna umetnost, moćna i duboka poput same zemlje koja ju je stvorila, lišena spoljašnje dekoracije i površnih emocija, čuva epsku širinu, naboj duhovne moći, neposrednu živahnost, razigranost i veselje ljudi koji iako vode tešku borbu za egzistenciju umeju da vole život, da se vesele od srca i saosećaju sa bližnjima. Posebnu pažnju zaslužuju kostimi Severnog hora. Kreirani od strane profesionalnih kostimografa na osnovu najboljih primera iz kolekcija muzeja u Arhangelsku, Moskvi, Sankt-Peterburgu, predstavljaju sliku ruske narodne nošnje na Severu. Tokom koncerta izvođači se pred publikom pojavljuju u svečanim, svakodnevnim i stilizovanim scenskim nošnjama, kreiranim posebno za nastupe na koncertima – navedeno je u najavi koncerta.

Umetnički rukovodilac Severnog hora je zaslužena umetnica Ruske Federacije, profesorka Ruske akademije muzike „Gnesini“ Svetlana Ignatjeva. Glavni dirigent i rukovodilac orkestra je zasluženi umetnik Ruske Federacije Aleksandar Kačajev. Horovođa je Tatjana Rudukan, glavni koreograf Aleksandar Selivanov, a direktor Natalija Asadčik.

Ulaz na program je slobodan, a zainteresovani mogu preuzeti karte na biletarnici Centra za kulturu Smederevo.

SDN

foto: CZK

Jedan od najproduktivnijih i najangažovanijih domaćih istraživača koji se bave psihologijom opažanja, dr Oliver Tošković, predavač na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održaće u utorak, 29. oktobra, sa početkom u 19 sati, u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu predavanje „Zašto su anđeli loptasti? Umetnost i vizuelno opažanje“.

-Neko umetničko delo, na primer sliku, moramo opaziti, videti da bi ono uopšte moglo da izazove neki estetski doživljaj, da bi bilo doživljeno kao manje ili više lepo. U programu koji će u centar pažnje staviti uvide vezane za problem estetskih preferencija na polju odnosa umetnosti i vizuelnog opažanja, prisutni će moći, uz adekvatne ilustracije, da se upoznaju sa mogućim odgovorima na pitanja o tome koje su osobine organizacije umetničkog dela kao stimulusa koji ih čini specifičnim u odnosu na druge stimuluse, a čime ona dovode do pojave estetskog doživljaja, koji položaji predmeta na slici i odnosi na njoj utiču na to da ona bude viđena kao lepa, odnosno predstavljaju stimuluse koji dovode do estetski optimalnog efekta. Publika će biti u prilica da čuje šta eksperimenti i istraživanja govore o uravnoteženosti neke likovne kompozicije, o zlatnom preseku, simetriji i asimetriji, figuralnim činiocima i drugim faktorima estetske preferencije – najavljuju organizatori.

Dodaju da je ulaz na program je slobodan.

Oblasti interesovanja i istraživanja dr Toškovića su psihologija opažanja, statistika u psihologiji, metodologija naučnih istraživanja, evaluacija obrazovanja, kao i popularizaacija nauke. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu predaje Statistiku u psihologiji, a deluje i pri Laboratoriji za eksperimentalnu psihologiju, gde se bavi istraživačkim radom u oblasti percepcije i eksperimentalne estetike. Predavao je Opštu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, kao i Metodologiju naučnih istraživanja sa osnovama statistike na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Kao istraživač bio je angažovan na projektu Ministarstva prosveta, nauke i tehnološkog razvoja „Bazični kognitivni projekti i funkcije“. Stručni je saradnik seminara za psihologiju Istraživačke stanice Petnica. Tošković je dao značajan doprinos popularizaciji psihologije oragnizacijom zapaženih izložbi u okviru Noći muzeja, Festivala nauke i Festivala zanimljivih nauka u Beogradu. Sarađuje sa Institutom za psihologiju, Institutom za mentalno zdravlje, Institutom za pedagoška istraživanja. Autor je brojnih stručnih radova, a izlagao je na više desetina naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu.

SDN

foto: CZK

U memorijalnoj galeriji „Dušan Starčević“ u Smederevskoj Palanci ovog petka će biti predstavljeni radovi još jednog likovnog umetnika. Od 19 časova, kada je zakazano otvaranje, posetioci će moći da vide dela autorke Jovane Đorđević iz Zemuna, a samostalna izložba nosi naziv „Autoterapija“.

SDN.

Kineskom pesniku Ju Congu i domaćem autoru Ristu Vasilevskom, na svečanoj ceremoniji otvaranja 50-te Smederevske pesničke jeseni, uručen je Zlatni ključ, glavna nagrada međunarodnog festivala poezije. Odbor za dodelu nagrade na čijem je čelu Dragan Dragojlović, kako je rekao, jednoglasno je prihvatio predlog Organizacionog odbora festivala da dvojica pesnika ravnopravno ponesu najvažnije priznanje ovog festivala, a ključeve im je uručio zamenik gradonačelnika Dejan Stošić.

-Već 50 godina u ove ranojesenje dane Smederevo ponovo postane prestonica Srbije – pesnička prestonica Srbije. I ne samo Srbije, s obzirom na to da je Smederevska pesnička jesen manifestacija koja je odavno prerasla sve granice koje faktografija i geografija postavljaju ili uvažavaju. Smederevo je sasvim sigurno i večeras književna prestonica i Srbije i regiona, bez lažne skromnosti, na kratko, za vreme festivala, prestoni grad međunarodne pesničke države. Pola veka trajanja ove i ovakve svetkovine pisane reči je period koji zaslužuje svaku pohvalu i svaku potporu, i moralnu, i duhovnu i onu najmanje bitnu, ali nužnu i neophodnu, materijalnu. Do sada je bilo i bivalo i onako i ovako, raskošnije i skromnije, manjeg ili većeg obima, sa manje ili više učesnika, ali je uvek bilo i biće u slavu i na polzu i rodu i narodu, jeziku i pismu i poeziji i državi. neka tako bude i sada, a verujem, biće i ubuduće, što je samo tek jedan od razloga da se ponovo vidimo i dogodine, i one naredne i tako redom – rekao je u pozdravnoj reči Miloš Jovanović, zamenik predsednika Udruženja književnika Srbije.

Da je festival značajan i u međunarodnim okvirima, najbolje pokazuju laureati Smederevske pesničke jeseni, a jedan od njih, podsetili su organizatori, Peter Handke, ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade.

-Mi imamo mnogo razloga, i obavezu i dužnost, da zovemo ljude iz celoga sveta, ljude od duha i pameti, da posete ovaj grad i ovu zemlju koja nije velika po broju stanovnika, ali je velika po svom duhovnom uzletu i stvaralaštvu, gde je ovaj festival jedan mali zlatni grumen, i Smederevo želi da taj grumen traje ne samo 50 godina, nego i u sledeće godine i sledeće vekove – rekao je direktor festivala Goran Đorđević.

Prisutnima su se obratili i svoje stihove govorili prethodni dobitnici Zlatnog ključa, naš pesnik Matija Bećković i azerbejdžanski autor Hagani Habiboglu.

Prethodno je, u galeriji Centra za kulturu, otvorena retrospektivna izložba fotografija „Pedeset godina Smederevske pesničke jeseni“ autora Milorada Popovića, na kojoj su izloženi i rukopisi, plakati, kao i izdanja knjiga međunarodnog festivala koji ove godine obeležava pola veka postojanja.

Prethodne večeri uručena je i nagrada „Smederevski orfej“ koja je dodeljuje zavičajnim pesnicima, a ove godine pripala je Svetozaru Nikoliću, penzinisanom profesoru fizike u smederevskoj Gimnaziji za pesmu „Uzdah“.

J.V.

 

Karavan igre gostovaće u Smederevu u subotu, 19. oktobra, kada će u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo biti održana dva programa, baletska predstava „Pariski život“ sa početkom u 17 sati i Baletski gala koncert sa popularnim varijacijama klasičnog repertoara koji će početi u 19 sati, saopštavaju iz ove ustanove. Baletsku predstavu Pariski život (La vie parisienne) izvešće mladi igrači, učenici italijanskih i srpskih baletskih škola, uzrasta od 10 do 16 godina. Posebni gosti ove predstave su prvaci Baleta Narodnog pozorišta iz Beograda, Ana Pavlović i Jovan Veselinović. Kostime je kreirala Mima Madžarac, a asistent koreografa je Marija Janković.

Učesnici Baletskog gala koncerta su prvaci Narodnog baleta, Ana Pavlovići i Jovan Veselinović, predstavnici Baletske škole iz Milana (Italija) i Nacionalna fondacija za umetničku igru Beograd.

Nakon sagledavanja uspeha projekta u 10 gradova u Srbiji, kao i prezentacije dokumentarnog filma koji će arhivirati veliko baletsko putovanje, Fondacija Art Mentor će izabrati dva grada u kojima će u narednom periodu finansirati renoviranje i opremanje prostora za profesionalne baletske studije, kao i pedagoga koji će kontinuirano raditi sa decom i mladima u sredinama koje do danas nisu imale baletsku tradiciju, niti mogućnost edukacije mladih u oblasti baleta, savremene igre, ali i novih formi poput hip hopa ili brejk densa.

Pokrovitelji Karavana igre su Nacionalna fondacija za umetničku igru i Beogradski festival igre, uz podršku Fondacije Art Mentor iz Lucerna, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije i grada Smedereva.

Ulaz je slobodan. Besplatne ulaznice zainteresovani mogu podići na blagajni Centra za kulturu Smederevo

Nacionalna fondacija za umetničku igru i Beogradski festival igre, uz podršku Fondacije Art Mentor iz Lucerna i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, otpočeli su u septembru 2017. godine realizaciju projekta Karavan igre. Programom je bilo obuhvaćeno 15 gradova u Srbiji, a reakcije publike su prevazišle očekivanja organizatora. Zato je Fondacija Art Mentor podržala drugu ediciju ovog multidisciplinarnog projekta, koji ima za cilj da kroz različite aktivnosti približi klasičan balet i savremenu igru svim zainteresovanim učesnicima i posetiocima. Ukupno 10 gradova, među kojima je i Smederevo, tokom 2019. i 2020. godine, domaćini su drugog Karavana igre.

Karavan igre je namenjen edukaciji i stipendiranju talenata. To je projekat koji uključuje sasvim novu publiku u praćenje baleta i savremene igre, i istovremeno podstiče lokalne organizacije da razvijaju produkcionu mrežu i postave temelje kreativnih industrija, posmatrajući kulturnu ponudu kao vredan turistički potencijal. Kroz intenzivne programe Karavana igre, sagledava se nivo interesovanja publike, mogućnost daljeg uključivanja talentovane dece u različite obrazovne programe, kao i tehnički kapaciteti za uspostavljanje domaćih i inostranih gostovanja.

Program Karavana igre obuhvata izložbe, filmski program, prezentacije, predstave i gala koncerte u izvođenju prvaka i solista baleta, ali i učenika baletskih škola iz Beograda i Rima. Karavan igre donosi kurseve baleta i savremene igre za sve generacije, koji se završavaju otvorenim prezentacijama.

Za ostvarivanje ovog projekta, Nacionalna fondacija za umetničku igru koristiti veliki deo sopstvenih resursa, od filmskog i fotoarhiva, do angažmana profesionalaca različitih zanimanja, odnosno brojnih igrača, koreografa, pedagoga, korepetitora, istoričara igre, kompozitora, baletskih kritičara, učenika baletskih škola…

Svi programi su za publiku besplatni, a cilj je da planirane aktivnosti u svakom gradu okupe posetioce i učesnike svih generacija.

SDN

U okviru ponude naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu, u četvrtak, 10. oktobra, sa početkom u 19 časova, u Koncertnoj dvorani biće održana tribina „Stoička analiza emocija na primeru Euripidove Medeje“ na kojoj će govoriti Tamara Plećaš, filozof i istraživač saradnik Instituta za filoziju Filozofskog fakulteta u Beogradu, saopšteno je iz ove ustanove.

-Stoički filozofi su prekomerne emocije, odnosno strasti (gr. pathos), smatrali jednim od predmeta etike, definišući ih kao greške u rasuđivanju. To je istovremeno značilo da pogrešno rasuđivanje može da se izbegne pravilnim, što je, prema stoičkom mišljenju, bio zadatak filozofije. Lik Medeje iz istoimene Euripidove tragedije služio je kao primer kojim su stoici analizirali gnev i njegove posledice po čoveka. Pored Medeje, raspravljali su i o postupcima i emocijama nekih od junaka grčkih epova, poput Ahileja i Agamemnona. Šta stoici kažu o gnevu, strahu i drugim emotivnim stanjima, kao i koji su načini da se takva stanja izbegnu, jesu neka od pitanja na koja će tokom programa biti dati mogući odgovori – navodi se u najavi tribine.

Ulaz na program je slobodan.

Tamara Plećaš bavi se filozofijom stoicizma, Epiktetovom etikom, autor je radova o stoičkom shvatanju prijateljstva i svojevoljne smrti, a istraživala je i poimanje prostora u helenističkoj filozofiji kao i odnos Platona i sofista. Na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu anagažovana je u nastavi na predmetima Uvod u etiku, Helenistička filozofija, Istorija filozofije 1, Filzofija duha.

SDN

Povodom objave o ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost, austrijskom književniku Peteru Handkeu, saopštenjem za javnost oglasio se Međunarodni festival poezije Smederevska pesnička jesen, koje prenosimo u celosti:

– Međunarodni festival poezije Smederevska pesnička jesen podseća da je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, Peter Handke, daleke 1998. godine bio trinaesti laureat nagrade Zlatni ključ Smedereva.

Tom prilikom je Festival, kao i svim dobitnicima glavne festivalske nagrade, 1998. godine objavio dvojezičnu knjigu Unutrašnji svet spoljašnjeg sveta unutrašnjeg sveta, koju je preveo Zlatko Krasni, jedan od članova odbora za dodelu nagrade (članovi Odbora: Čedomir Mirković, predsednik, Radivoje Konstantinović, Dragan Jovanović Danilov, Jovica Tišma). Crtež portreta laureata za knjigu uradila je Olja Ivanjicki.

Na samoj ceremoniji uručenja nagrade Zlatni ključ Smedereva, Handke se pred prepunom Velikom dvoranom Centra za kulturu odrekao novčanog dela nagrade u korist jedne siromašne porodice iz Osipaonice, koja je kasnije, putem Crvenog krsta, porodici i predata.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, Peter Handke (1942) je austrijski književnik i aktivista, nemačko-slovenačkog porekla, jedan od najznačajnijih pisaca nemačkog jezika i savremene svetske književnosti. Pisac stotinak knjiga, romana, pripovetki, drama, poezije, eseja, žurnala i filmskih scenarija; autor više filmova i koautor i saradnik u mnogim filmovima Vima Vendersa; likovni ilustrator svojih tekstova. Dobitnik niza nagrada: Bihnerove, Kafkine, Šilerove, Ibzenove, Nestrojeve, nagrade Tomas Man, nagrade Milovan Vidaković i Zlatnog ključa Smedereva, veliki je prijatelj srpskog naroda – navedeno je u saopštenju.

SDN

foto: festival SPJ

 

Međunarodni festival poezije „Smederevska pesnička jesen“ ove godine beleži značajan jubilej – pola veka postojanja, pa će tim povodom, najavili su organizatori, program biti bogatiji, a umesto jedne, dodeljene dve glavne nagrade. Ovogodišnji dobitnici „Zlatnog ključa“ su kineski pesnik Li Licong i makedonski pesnik Risto Vasilevski, koji je, prema rečima Gorana Đorđevića, direktora festivala, bio i jedan od inicijatora osnivanja festivala u Smederevu.

-Li Licong je poznati savremeni pesnik iz Kine, iz provincije iz koje je i Hestil, koji je vlasnik naše železare. Naša neskrivena namera je bila da nagradimo „Zlatnim ključem“ pesnika koji dolazi iz te provincije, želevši da se zahvalimo na tom prijateljstvu i da, kinesko pesništvo koje je staro nekoliko milenijuma, približimo našoj publici. Takođe, drugi važan razlog je činjenica da je, osim dosadašnjeg jedinog u Parizu, i u Pekingu otvoren srpski Kulturni centar, kao i da se srpski jezik i književnost proučavaju na dva najveća tamošnja univerziteta u Pekingu i Šangaju – ističe Đorđević.

Nagrade će dobitnicima biti uručene na svečanosti otvaranja, u sredu, 16. oktobra, u Velokoj sali Centra za kulturu. I pre svečanog otvaranja biće organizovani brojni sadržaji, a uvod u zvaničan program festivala su ovonedeljni susreti pesnika Smedereva sa učenicima osnovnih škola.

U utorak, 15. oktobra, u Narodnoj biblioteci biće održan „Sajam poezije“, a iste večeri u 19. časova u Koncertnoj sali Centra za kulturu biće uručena i nagrada „Smederevski Orfej“. Osim pomenutih, na festivalu će, tradicionalno biti dodeljene povelje „Zlatko Krasni“ za prevodilaštvo i povelja lista „Naš glas“, zatim „Zlatna struna“ i nagrada „Tomislav Stevanović“ za najlepšu pesmu o Dunavu. „Zlatni ključić“ ove godine odlazi u ruke pesnika Branka Stevanovića, ali jubilarni festival donosi još jednu – novoustanovljenu nagradu „Zlatno slovce“ namenjenu najmlađim piscima.

-Uvođenjem „Zlatnog ključića“ namera je bila da izjednačimo stvaralaštvo za decu i odrasle, jer ako pisci za decu ne stvore publiku, onda ni pisci koji pišu za odrasle neće imati za koga da pišu. „Zlatno slovce“ će prethoditi „Zlatnom ključiću“, od ove godine smo raspisali konkurs sa jednim naslovom najpopularnije i najradije čitane pesme dobitnika „Zlatnog ključića“, a to je pesma „Naopačke“ i taj naslov pesme smo dali smederevskim osnovcima mlađeg uzrasta, da napišu pesmu. Na konkursu ćemo izabarti dvanaest pesama. Druženje sa tom decom i proglašenje pobednika biće u OŠ „Ilija Milosavljević Kolarac“ u područnom odeljenju u Lunjevcu, tamo imamo ogromnu publiku od osam đaka, što nas izuzetno raduje, jer će videti da su nekome važni i da im je neko došao u goste – rekao je autor za decu Jovica Tišma.

Ovogodišnja Smederevska pesnička jesen“ okupiće i sve ranije učesnike ili dobitnike nagrada, od pozvanih preko 120 pesnika, svoj dolazak je potvrdilo njih više od 80, pa će biti organizovane dve večeri „Meridijana“. Istoimena edicija i izdanja ovogodišnjeg festivala imaće 23 naslova, najavljuju organizatori i ne kriju zadovoljstvo što je baš ovaj, smederevski festival poezije, odoleo mnogim izazovima i opstao 50 godina, posebno ako se ima u vidu činjenica da su ugašeni neki održavani u razvijenijim zemljama. Pozivaju sve ljubitelje poezije da isprate sve programe festivala naredne nedelje.

J.V.

Strana 1 od 27

test baner2

test baner2

test baner2

test baner2