Septembar 25, 2020

 

postanska 20.06.2020

NOVA, OSMA PO REDU, KNJIGA DUŠANA MARIĆA: Bitka za Kupres

Iz štampe je izašla nova, osma po redu, knjiga novinara i pomoćnika predsednika opštine Velika Plana Dušana Marića „Bitka za Kupres“, ratni dnevnik o poslednjem ratu u BiH, u kojem je stvorena i odbranjena Republika Srpska.

Marić je u ratu u Hrvatskoj i BiH proveo četiri godine, prvo kao dobrovoljac u jedinicama JNA i Milicije Krajine kod Milana Martića a zatim kao oficir Vojske Republike Srpske. Najveći deo vremena u 7. kupreškoj motorizovanoj brigadi, jednoj od najboljih jedinica generala Ratka Mladića,  u kojoj je komandovao izviđačko-diverzantskom četom, poznatom pod imenom „jutelovci“, Borbenom grupom Mračaj i Borbenom grupom Velika Plazenica.

Tokom ratnih dana vodio je dnevnik u koji je upisivao sve najznačajnije događaje na kupreško-bugojanskom, kupreško-gornjovakufskom, kupreško-duvanjskom i kupreško-livanjskom ratištu, opisujući  i svoju ulogu u tim događajima.

Pre tri godine Marić je objavio knjigu „Sinovi Vitoroga“, hroniku ratnih događaja na Kupreškoj visoravni od 1991. do 1996. godine, koju je napisao na osnovu svojih beleški i sećanja, operativnog dnevnika 7. kupreške brigade VRS i operativnih dnevnika 7. korpusa muslimanske vojske BiH i Zbornog područja HVO Tomislavgrad.

Knjiga “Bitka za Kupres“ je svojevrsni nastavak „Siniva Vitoroga“, njegov lični dnevnik, najviše o dramatičnim događajima na kupreškom ratištu u 1994. godini, koji će dugoročno odrediti sudbinu Kupresa i srpskog naroda na Kupreškoj visoravni.

Od 16. marta 1994. godine, kad je muslimanska vojska iz Bugojna krenula u prvu veću ofanzivnu akciju prema Kupresu i zauzela neke položaje koje je 7. brigada VRS držala iznad Bugojna (Mala Šuljaga, Lukića livade i Šipin Most) i sredine maja, kad je muslimanska vojska ponovila napadna dejstva prema Kupresu, bezuspešno pokušavajući da zauzme položaje 7. brigade na jugoistočnim padinama Stožera (Crni vrh i Rdelj), iznad Gornjeg i Donjeg Mračaja.

Preko 19. oktobra, početka treće i prelomne ofanzive muslimanske vojske na kupreškom ratištu, u kojoj je angažovano više od 10.000 pripadnika Sedmog i drugih korpusa tzv. Armije BiH a VRS odbačena na Kupreška Vrata, Stožer i Veliku Plazenicu, nakon čega je hrvatska vojska, prekidajući osamnaestomesečno primirje sa VRS, upotrebom oko 5.000 vojnika, 1. novembra ponovo napala na Donji Malovan, Rilić i Ravno.

Do povlačenja 7. brigade i pridodatih joj jedinica (ukupno oko 3.500 boraca) iz Kupresa, u noći između 2. i 3. novembra 1994. prema Blagaju i Šipovu i utvrđivanja nove linije fronta pravcem Čučkovine – Velika Plazenica – severna uzvišenja iznad Zlosela – Kurljaj – Hrbljina.

Knjiga je ilustrovana ratnim kartama i fotografijama svih bojišta na kojima su vođene presudne bitke za Kupres, pojedinih učesnika, originalnih naređenja i stranica iz dnevnika. 

Možda i najznačajniji sadržaj knjige su spiskovi sa imenima više stotina boraca iz jedinica kojima je Marić komandovao, kao i imena boraca koji su iz drugih jedinica upućivani u njegove jedinice, da pomognu u izvršavanju ratnih zadataka.

Ovo je knjiga o žestokim bitkama, ličnim junaštvima ali i kukavičlucima, iz koje se precizno može naslutiti stanje duha srpskog vojnika, ne samo na Kupreškoj visoravni, već i u celoj BiH ali i zakulisne političke igre u kojima je rešavana sudbina strateški izuzetno značajne Kupreške visoravni, koju je najstariji srpski dnevni list „Politika“ u naslovu svog jednog ratnog izveštaja krstila kao „pupak Balkana“.

Pre „Bitke za Kupres“ Marić je izdao još sedam knjiga: Kuće na koje se smrt navadila, knjiga prva, Kuće na koje se smrt navadila, knjiga druga, Rodu na pamćenje, I junaci i jadnici, Rano istrgnuti božuri i Sinovi Vitoroga.

Last modified on Sreda, 12 Avgust 2020 11:11

test baner2

test baner2

test baner2

test baner2