Novembar 13, 2019

 

810x100

Uskoro radovi na kapeli Dine Mančića

By Septembar 30, 2017 0

Posle dugogodišnjih pokušaja da se makar počne obnova kapele Dine Mančića na Starom groblju, ekipe Regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu, napokon će biti u prilici da se posvete ovoj, reklo bi se maloj, ali višestruko značajnoj građevini.

Tačnije, planirani radovi su zapravo spasavanje kapele u poslednjem trenutku. Da je prošlo još malo vremena, pitanje je da li bi i šta uopšte ostalo za spasavanje.

Kapela se nalazi u vrlo lošem stanju. Uzroke za takav stepen skoro potpune dotrajalosti, treba tražiti činjenici da je sagrađena 1884, znači da ima prilično godina, a s druge strane, i u tome što, bar koliko je nama poznato, za čitavo vreme njenog postojanja, nisu izvođeni nikakvi radovi na kapeli – kaže Vasa Piper, diplomirani inženjer arhitekture, konzervator i viši stručni saradnik u Zavodu.

Javni poziv za potencijalne izvođače radova je raspisan krajem prošle nedelje, rok za dostavljanje ponuda od pet dana ističe u petak, 29. septembra, a u ovom trenutku, Zavod zapravo planira radove koji se mogu smatrati prvom fazom, ukoliko se na umu ima šta je sve potrebno učiniti kako bi kapela bila potpuno obnovljena.

To je samo ono što je nužno potrebno, a reč je o statičkoj sanaciji kalote i same kapele, što podrazumeva i krovno pokrivačke radove, najverovatnije. Nije bilo moguće da sagledamo kompletno stanje krovne konstrukcije, bez obzira na to što je skinut pokrivač od bakarnog lima. Ostao je sačuvan samo na kupoli, a mi pretpostavljamo da je po skidanju tog lima došlo i do ubrzanog propadanja krovne konstrukcije.

Znači, slede najneophodniji radovi, pokrivanje i pre toga, statička sanacija kalote. Kalota je zidana, i u vrlo je lošem stanju, napukla, a te velike pukotine svedoče o trajektoriji napona, tu su, očigledno bila silna naprezanja koja su izazvala oštećenja. Sve to nam, u statičkom smislu, ukazuje na rad nekih vrlo opasnih sila. Nakon što se kapela stabilizuje i uspostavi ravnoteža, taj deo posla zaokružili bismo fasaderskim radovima na samoj kupoli.

U ovoj, prvoj fazi je predviđeno da budu izvedeni radovi na uvučenoj plastici pošto se ona javlja neposredno ispod streha krovova tako da bi obnovljena, na dalje bila zaštićena od propadanja. Kiša, sneg, led i mraz najviše su doprineli tim oštećenjima i vrlo nepovoljna ruža vetrova koja je u tom delu – napominje Piper.

Cilj intervencija koje slede je konsolidacija objekta kako ne bi sasvim propao, dok bi, u nekim narednim fazama, trebalo da bude nastavljena obnova. Naravno, pod uslovom da se obezbedi novac. Sredstva za radove koji su sada u planu, obezbeđena su iz budžeta grada Smedereva. U sledećoj etapi, radovi bi trebalo da budu izvedeni na celoj kapeli, kako bi se, bar na osnovu onoga što je sada poznato našim stručnjacima, kapela, ako ne obnovila u potpunosti, odnosno tako da izgleda kao u trenutku kada je nastala, onda da to bar bude približno originalnom izgledu.

Otežavajuća oklolnost je što projekat po kojem je rađena, ne postoji. A radio ju je, i to se u Smederevu uglavnom ne zna ili zaboravlja, ni manje ni više nego jedan od najvećih arhitekata svoga doba, Aleksandar Bugarski.

Inače je, u svom radu, to bio čovek sa toliko mere, ukusa i osećaja, on je po svojoj prirodi renesansni čovek jer se rukovodi načelima lepog koje je postavila ta epoha. Kod njega je sve izuzetno skladno, na prvi pogled jako jednostavno, a zapravo ni malo prosto. Tako su i napravljeni ti venci na kapeli, koji su naročito lepi. Nešto smo zauvek izgubili, ali je nešto i ostalo sačuvano, pa će nam to poslužiti tokom obnove.

Kapela je višestruko značajna građevina. Ona je autorsko delo jednog od najvećih imena srpske arhitekture, čoveka koji je projektovao Stari dvor odnosno današnju Skupštinu grada Beograda, Narodno pozorište…

U svom autografu, on je pobrojao šta je sve uradio, ali od svih tih građevina, samo 12 je sam nazvao umetničkim delima i upravo je među njih stavio i kapelu Dine Mančića u Smederevu. Bugarski je bio akademik, član Srpskog učenog društva, koje će kasnije postati Srpska akademija nauka i umetnosti. On je projektovao i monumetnalne objekte, za ono vreme i shvatanja naravno. Kapela je mali objekat, ali je izuzetno skladna jer objedinjuje sva načela i principe projektovanja nečeg što je u svojoj suštini lepo.

Bugarski je tu primenio Paladijeva načela o lepoti arhitekture i vrlo vešto, sva iskustva iz srpsko – vizantijskog stila koji će se tek kasnije razmahati. Tu je i osećaj grčke, klasične lepote, a delom i akademska strogost u primeni geometrije koja je pak potpuno neprimetna.

To su neke umetničke i arhitektonske vrednosti kapele, koja ima i istorijske vrednosti, naravno. Zato što je to grobna kapela Dimitija Mančića i njegove supruge, koji su ovaj grad zadužili i oboje su sahranjeni tu – dodaje naš sagovornik napominjući da je kapela od samog nastanka privlačila pažnju. Tako je i putopisac, Feliks Kanic, koji je tri puta posetio Smederevo, zabeležio da se pored srednjevekovne crkve nalazi „jedna izuzetno skladna kapela“. I u tom opisu je upravo suština diskretne prefinjenosti i lepote kojom je ovaj objekat plenio.

Uz to, samo mesto na kome se nalazi, a to je centralni plato starog smederevskog groblja, i istorijat tog dela današnjeg grada je vrlo zanimljiv i – nedovoljno istražen. Seže do antičkih vremena jer su tu pronađeni temelji najverovatnije antičkog hrama, a materijal je poslužio kao sekundarni za izgradnju srednjevekovne crkve.

Sve to govori da tu, odvajkada, 1700 ili možda čak 2000 godina unazad postoji kultno mesto, a arhitektura prihvata teoriju kultnog mesta, tamo gde je bilo koja vera, u bilo koje vreme smatrala da je to na neki način posebno mesto i tu podigla sakralni objekat. Otuda se dešavcalo da antički hram zameni hrišćanska crkva. Neko će reći da je izraz to „mesto živi“ nije podesan jer je reč o groblju, ali je činjenica da se tu, u kontinuitetu, na primer već 600 godina od kako je crkva podignuta, ljudi okupljaju. Tu je i Spomen kosturnica, čime mi, na tako malom prostoru zapravo imamo istorijsko sećanje od antičkog vremena pa sve do sredine prošlog veka – zaključuje Piper.

Izvor: nasenovine.net

test baner2

test baner2

test baner2

test baner2