Ovaj rukopis je izuzetan naučni rad za koji se sa sigurnošću može reći da će decnijama ostati najrelevantnije štivo o eksploziji u Smederevu, koja zaokuplja pažnju istraživača, čulo se tokom promocije, kojoj su, osim autora, prisustvovali i Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja i Zoran Janjetović, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
- Naučna tumačenja o ovom događaju, kako smo to pokazali u ovoj knjizi, veoma su se sporo formulisala u prethodnim decenijama. Dotadašnja saznanja nisu korepsondirala sa željom ili stremljenjima šireg građanstva, naročito ovde u Smederevu. U tom smislu iznenađuje da ova tragedija ranije nije pobuđivala i veću pažnju, ne samo istoričara u Smederevu, već i istoričara u Beogradu, iz nekih uglednih ustanova ili fakuulteta. Tema zaista, zbog veličine tragedije i posledica koje je događaj izazvao, prevazilazi uske loklane okvire. Tokom rada na ovom itsraživanju, i kasnije kada sam pokušavao da iz različitih uglova sagledam ovaj događaj i sve što je sledilo iza tog 5. juna, susretao sam sa uvreženim mišljenjima, sa senzacionalizmom kojeg je previše u medijima, susretao sam se, a i danas se susrećemo sa paušalnostima, ali i revizionizmom u istoriografiji, opterećeni smo ideološkim narativima, učitavanjem problema sadašnjosti u prošlost. Politizacija u javnom diskursu je danas izgleda neminovna, jer vrata istoriografije su davno već otvorena, pa za posledicu imamo činjenicu da u prethodne dve decenije dolazi do veoma različitih narativa i tumačenja koja su neretko i suprotstavljena, rekao je Miroslav Lazić, autor knjige.
Rad je podeljen u osam celina, izneto je mnoštvo izvora, podataka, a jednim delom, rad podseća na kriminalističko istraživanje. Korišćena je obimna građa, između ostalog i vojna dokumenta koja se čuvaju u arhivu u Frajburgu, a predstavljaju zapise od najnižih do najviših nivoa komandi okupatorske armije.
- Reč je o izvanrednom naučnom radu, o samom događaju i svemu što je pre i posle bilo vezano za njega. U pitanju je izuzetno dobro istražen rad u kome je autor prikupio sva do sada dostupna znanja o eksploziji u smederevskoj tvrđavi, nego ih i kritički razmotrio, po potrebi međusobno sravnio, uporedio, očisti od naslaga ideologija, mitologija, političkih interesa i pogrešnih percepcija. Time je dao ogroman doprinos demistifikaciji lokalne istorije, rekao je Zoran Janjetović, naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
Podsećamo, u smederevskom Muzeju je u toku i izložba priređena povodom obeležavanja osam decenija Petojunske tragedije.
