Zatvorenost u Gradskoj kući, u sadejstvu bioloških, socijalnih i psiholoških faktora, čini nekrunisanu "ledenu kraljicu" jako osetljivom na životne okolnosti i dovodi je u stanje crnog očajanja. Obuzimaju je osećanja tuge, praznine i bezvrednosti, koja postaju sve dublja, nadogradjuju se do osećaja stalnog lišavanja, beznačajnosti, neadekvatnosti, obuzetosti krivicom. Ovo poslednje je pod znakom pitanja, jer ona krivicu može samo prema sebi da oseća.
Karakteristika depresivnih osoba, na šta ukazuje i Jasnino agresivno ponašanje i krajnje neprimeren rečnik, jeste osećaj stalne iritacije, ponekad dovedene do erupcije gneva i ljutnje, što je javno iskazivala prema svima koji ne dele njeno mišljenje, tačnije, ne slušaju njene naredbe i žele svet da vide drugačije.
U slučaju "ledene kraljice", ne govorimo o pojedinačnoj epizodi. Ovo je već dugogodišnja serija autokrate čije su namere lične prirode, a nikako u korist građana Smedereva i prosperiteta grada, kojim na razne načine upravlja već skoro 20 godina. Niko nije nezamenljiv. Jasna to sada zna.
Telefon i dalje ne zvoni. Ljudi od nje okreću glavu. Oseća njihov prezir. Napustili su je i najbliži, kojima je stekla značajnu imovinu, a sada je mrze, jer se osećaju dužni, a vide joj kraj. Vreme ide, pomoći nema. Ostalo joj je još zrnce dostojanstva, koje će se njenom smenom izgubiti.
Odluka o ostavci nije laka, za nekog kome je moć sve u životu. Pitanje je samo, koliko je danas snažna ta njena "moć"? Odgovor nije potreban, svi ga znamo. Sačuvaj, Jasna, trunku obraza. Vidimo se u nekom drugom filmu, doktorka.
