Oktobar 18, 2021

 

postanska 09.07.2021

Gvožđe, grožđe i urbane vibracije - Smederevac i Smederevka

U okviru manifestacije “Muzeji za 10”, Muzej u Smederevu predstavio je javnosti, i pre zvaničnog otvaranja, novi deo svoje stalne postavke – izložbu “Gvožđe, grožđe i urbane vibracije”, kojom su obuhvaćena tri najvažnija segmenta života našeg grada čije su noseće ideje sorta grožđa “Smederevka” i šporet “Smederevac”.

 - Mi smo se u samom nazivu malo igrali sa tim rečima koje se vezuju za Smederevo. Gvožđe je neodvojiv segment razvitka grada od druge polovine 19. pa sve do početka 21. veka.
Sticajem geografskih, društvenih, ali i političkih okolnosti, naš grad se naročito dinamično razvijao počevši od kraja 19. veka kada počinje zametak industrijalizacije, a naročito posle prvog svetskog rata sa prilovom migracije i velikog broja stanovnika, kada počinju da se otvaraju industrijski pogoni – “Sartid AD” osnovan je 1913. godine, ali je zametak prave fabrike bio 1923. Godine, zatim Državna radionica iz koje će se razviti “Želvoz”, potom “Ekonom” i “Metalor” iz kojih će nastati “Milan Blagojević”. Najpoznatija je svakako železara sa čijom je izgradnjom i, kasnije, nadograđivanjem pogona, Smederevo privlačilo veliki broj ljudi, a potom se menjala fizionomija grada, posebno njen urbani deo, sa prilivom velikog broja stanovnika, i jedna mala varoš, pretežno trgovačka i vinogradarska, poprima obrise industrijskog grada. Ovom izložbom hteli smo da ukažemo na te tokove razvoja i da, koliko nam je veličina sale to dozvoljavala, da izloženim eksponatima, našim prvenstveno mladim sugrađanima, pokažemo kako se to grad razvijao, i u šta je to danas izraslo, navodi kustos Miroslav Lazić.

naslovna

Izložba, pojašnjavaju autori, predstavlja nekoliko segmenata prošlosti grada koji do sada nisu bili prisutni na staroj stalnoj izložbenoj postavci. Tu su elementi nasleđa Smedereva i smederevskog kraja koji su prepoznati kao svojevrsni markeri – vinogradarstvo, industrijalizacija, a prkazan je i urbani razvoj Smedereva kao grada tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, toponimi grada, tačke koje su poznate kao arhitektosnko nasleđe, kao i Smederevci koji su zaslužni za razvoj grada u ovom periodu.

- Vinogradartsvo je jedna od važnih privrednih grana tokom 19. i u prvim decenijama 20. veka, po kome je Smederevo poznato, vinogradarstvo je prepoznato kao deo indetiteta samog grada i okoline. Smederevo je po vinogradarstvu bilo poznato i u turskom periodu, to moram da istaknem, jer važi da je tokom turskog periodu stagniralo, kod nas to nije slučaj, postoje pisani podaci da je u 16. veku najviše dobiti Smederevo imalo od vinogradarstva. Vinograde su imali stanovnici srpske nacionalnosti i Tiurci, vinograda je bilo i ispred same tvrđave. U 19. veku dolazi do razvoja vinogradastva, i u tom periodu mnogi vinogradari iz našeg grada i ovog kraja učestvuju kao vinari na stranim izložbama i dobijaju nagrade. Jedna od glavnih u vinogradarstvu je porodica Obrenović, njihov vinograd na Plavincu bio je uzor za zasnivanje vinograda mnogim Smederevcima. Filocera je prvo otkrivena u smederevskim vinogradima i prva sredstva za zaštitu primenjena su u kraljevim vinogradima na Plavincu. U Smederevu je osnovan i prvi lozni rasadnik u Srbiji za obnovu vinograda na američkoj podlozi 1882 godine. Duga je tradicija vinogradarstva, grad je poznat po sorti “Smederevka” i šporetu koji nosi naziv ”Smederevac”, to je noseća ideja ove izložbe, kaže kustos Gordana Miletić.

Autori izložbe su Snežana Cvetković, istoričarka umetnosti, Gordana Miletić, kustos etnolog i Miroslav Lazić, istoričar. Dragana Lacmanović je zadužena za grafički dizajn, a Bojana Đurović za arhitekturu postavke.

- Ova izložba sumira naš višegodišnji projekat kompletne rekonstrukcije osnovne izložbene postavke Muzeja u Smederevu, koj smo započeli pre 5-6 godina i ovo je kombinacija tih naših napora, ne samo da rekonstruišemo izložbene postavke, već i da udahnemo novi duh našem Muzeju u Smederevu. Koristim priliku da se zahvalim našim finansijerima koji su svih proteklih godina imali razuzmevanja za ove naše poduhvate , to su grad Smederevo i Ministarstvo kulture i informisanja. Takođe, izložba koju otvaramo ne bi bila moguća bez čitavog niza naših saradnika, bez kojih ne bismo mogli da realizujemo postavku, ističe Lazić.

izl1 1

Iako novi deo stalne postavke zvanično nije otvoren, svi posetioci biće u prilici da ga vide tokom manifestacije “Muzeji za 10” koja se održava od 12. do 18. maja. Takođe, tu je ranije otvorena izložba “Smederevska tvrđava od prestonice do spomenika kulture”.

- Manifetsacija se održava po sedmi put, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja i u koordinaciji sa Nacionalnim komitetom Međunarodnog saveta muzeja. Tokom nedelju dana obeležavamo tri bitna datuma – Međunarodni dan muzeja, Evropsku noć muzeja i Nacionalnu nedelju muzeja. Ove godine učestvuje preko 50 gradova i 90 muzeja i srodnih institucija. Ova pandemija dovela je do nekih novih formi predstavljanja i saradnje sa publikom, tako da manifestacija sadrži i jedan nagradni deo, a to je konkurs za kratak video prilog “Moj omiljeni predmet u muzeju” i sve informacije o tome mogu se pronaći na sajtu muzejisrbije.rs Mi nudimo tri izložbe, dve su deo stalne postavke, tu je i “Kolekcija decenija” u multifunkcionalnoj sali, deo iz izbora Beogradskog kulturnog centra – navodi Milan Marković, kustos.

Tokom manifestacije Muzej će raditi svakog dana, i vikendom, od 10 do 20 časova, a ulaz za sve programe je slobodan.

test baner2

test baner2

test baner2

test baner2