Pisak lokomotive u 14 časova i 14 minuta označio je trenutak kada se, tog 5. juna 1941. godine, začuo prvi prasak kod glavnog ulaza u Tvrđavu, nakon čega je izbio požar. Usledila je odmah i druga, pa treća, najsnažnija eksplozija, kada je celo skladište eksplodiralo.
Vence su na Spomenik 5. jun položili predstavnici rukovodstva grada, SPS-a, brojnih udruženja, Gimnazije, Muzeja, ali i devedesttrogodišnja Jelica Jovanović, jedini živi svedok tragičnog događaja, koja je tog 5. juna bila trinaestogodišnja devojčica.
- Mene je podigla ona jara sa zemlje, ne znam koliko sam letela u visinu… A pala sam jedno 20 metara od naše kuće ispred koje sam u trenutku eksplozije stajala. I videla sam da mi je slomljena noga. Sve se zacrnelo. Pronašli su me Nemci i na nosilima proneli kroz ruševine, kada smo naišli na moju majku. Tražila je mene i oca, železničkog službenika, koji se, iako je završio smenu, vratio do voza da odnese neko pismo… Taj dan mi je toliko tužan zato što mi je otac poginuo, i sad bih plakala, seća se baka Jelica.
Povodom obeležavanja ove značajne godišnjice u Muzeju u Smederevu otvorena je izložba „Eksplozija u Smederevu 5. juna 1941. godine – 80 godina posle“, na kojoj su prvi put prikazane fotografije koje do sada nisu izlagane, kao i arhivski dokumenti i muzealije iz istorijske zbirke.
- Naša ustanova je počevši od 1976. godine gotovo svake godine priređivala prigodne izložbe, kako u ovoj zgradi, tako i u drugim ustanovama kulture, školama i javnim ustanovama. Muzej u Smederevu, ceneći značaj ovog događaja bez presedana, ali i objektivno sagledavajući činjenice da u kolektivnom sećanju počinju da se osećaju prvi znakovi nedovoljnog razumevanja i važnosti čuvanja sećanja na stradanje i razaranje urbanog jezgra Smedereva, smatra da je na ovako važan jubilej neophodno revitalizovati uspomenu na Dan nezaborava ili Zavetni dan, kako su naši sugrađani ranije nazivali tragediju 5. juna 1941. godine. Ponosimo se ovom izložbom, jer na inovativan i sveobuhvatan način dostojanstveno predstavlja temu koja i dan danas pobuđuje veliku pažnju kako stručne, tako i šire javnosti, rekla je na otvaranju Tatjana Gačpar, direktorka Muzeja u Smederevu, koja je iskazala veliku zahvalnost lokalnoj samoupravi za podršku u realizaciji ove izložbe.
Punu podršku imao je, dodaje ona, viši kustos istoričar Miroslav Lazić, autor ove izložbe i istoimene publikacije, koja će javnosti biti predstavljena u Muzeju 11. juna.
-Trudili smo se da odolimo izazovima linije manjeg otpora uhodanih komemoracija prethodnih godina, ali i pritisku javnog mnjenja koje je već kreiralo neke stavove i mišljenja, naročito o onim najkontroverzniji temama, kao što su uzroci i posledice eksplozije. Ovom izložbom, a naročito knjigom koju ćemo predstaviti, želeli smo da odbacimo senzacionalistički pristup koji je tako prisutan poslednjih decenija, da se odupremo ideologizovanju i pijednostavljenim narativima, i da ponudimo nove interpretacije, nove zaključke, koji su pre svega utemeljeni u arhivskoj građi, u arhivskim dokumentima, a ne u urbanim legendama – istakao je Lazić prilikom otvaranja izložbe.
- Ovaj događaj, kao malo koji pre i posle njega, ostaće upisan u javnom sećanju Smedervki i Smederevaca, tako i čitave Srbije, kako zbog izuzetno velikog broja postradalih, tako i zbog nezapamćenog razaranja Smedereva, rekla je Maja Ćirković, članica Gradskog veća koja je zvanično i otvorila izložbu.
Više eminetnih stručnjaka okupilo se na naučnoj konferenciji koju je povodom obeležavanja godišnjice eksplozije municije u Tvrđavi organizovao Istroijski arhiv, koji je priredio i izložbu „Izbrisani grad“.
