Zbog toga resorno Ministarstvo sprema ubrzanu legalizaciju u vidu zakona koji nas, kako je najavljeno, očekuje već u septembru.
- Sigurno da ovaj Zakon o ozakonjenju, koji je donet 2015-te godine treba da pretrpi određene izmene, jer smo i tu sagledali sve probleme koje imamo prilikom ozakonjenja objekata i smatramo da će novim zakonom građanima da se još više olakša ovaj postupak, kaže Dragan Krstić, načelnik Odeljenja za urbanističko-komunalne i imovinsko-pravne poslove Gradske uprave Smederevo.
Kaže da je do sada podnet 28.491 zahtev za legalizaciju na teritoriji Smedereva, od kojih su nadležne službe lokalne samouprave ozakonile 6.801 objekat, odnosno skoro 25 posto, što je iznad republičkog proseka. Od tog broja, 5 posto čine poslovni i drugi objekti, a ostalo su porodične stambene kuće.
- Vrlo mali broj zahteva odbacujemo, gotovo i da nemamo odbacivanja. Dešava se da mi pošaljemo ljudima nalog za dopunu dokumentacije, ali da oni još uvek nemaju imovinsko-pravni status, ili su u postupku rešavanja. Ili je složen postupak rešavanja. Nije korektno da neko zbog toga ne dobije mogućnost da ozakoni objekat, a možda će za godinu dana rešiti to svoje imovinsko pitanje. Samim tim, ovaj zakon tera ljude koji do sada to nisu uradili, da reše svoj imovinski status. Izmena zakona koja se očekuje u septembru najviše se bazira na porodične objekte, što i jeste cilj države, da se legalizuju objekti koji predstavljaju krov nad glavom podnosiocima zahteva, odnosno, neophodni su im za život. Drugačiji ststus će verovatno imati višeporodični stambeni objekti, objašnjava Krstić.
Dodaje da ne postoji mogućnost legalizacije svih objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju.
- Postoje objekti koji su na nekoj trasi gasovoda ili dalekovoda, ili su na javnoj površini, a nema mogućnosti da im se da saglasnost za legalizaciju. Njihov broj je mali. Prema sadašnjem zakonu za takve objekte se odbija legalizacija, zatim se ta odluka šalje inspekciji, inspekcija treba da ruši te objekte, sve to ima svoj posupak i proces, postupamo kako zakon nalaže. Rušili smo određene objekte na trasi gasovoda Bugarska-Mađarska, zatim objekte na obali Dunava zbog izgadnje važnih vodoprivrednih objekata. Takođe, zbog izgradnje pruge u industrijskoj zoni smo uklonili veći broj objekata. Tamo gde mora i gde je neophodno, objekti će biti uklonjeni, navodi načelnik.
Iz Gradske uprave ukazuju na hitnost ozakonjenja neuknjiženih objekata, jer štetu ne trpi samo državni budžet, već i građevinska struka, a najviše građani koji bez papira o legalizaciji svojih kuća ne mogu dobiti ni priključak za struju, grejanje ili gas. U skladu sa tim, od 2015. godine, kada je donet Zakon o ozakonjenju, u Smederevu se drastično smanjio broj objekata koji se grade bez odobrenja, odnosno građevinske dozvole.
- Nije bilo zastoja u legalizaciji zbog nedostatka kadrova u Gradskoj upravi. Zahtevi koji dolaze na dnevnom nivou odmah se preraspodeljuju na izvršioce. Jedini zastoj imamo kada je reč o katastru, verovatno opravdano, jer i oni moraju da rešavaju svoj deo posla kod ozakonjenja. Kada je reč o građanima, najveći problem sa kojim se oni susreću kod legalizacije jeste nerešen imovinsko-pravni status, i dok se to ne definiše ne možemo da izdamo rešenje, zaključuje Krstić.
Kako je potvrdio naš sagovornik, Zakonom je predviđeno da svi nelegalno izgrađeni objekti budu upisani do 2023. godine, a kakve će olakšice donete nove izmene i dopune videćemo već u septembru.
