Juni 29, 2022

 

postanski 17.06.22

Novi simbol Smedereva spomenik osnivaču

U smederevskom Centru za kulturu održana je javna tribina posvećena izboru idejnog vajarskog rešenja za spomenik osnivaču Smedereva – despotu Đurđu Brankoviću, na kojoj su govorili članovi žirija i prisustvovala većina autora, učesnika na pozivnom konkursu. Kako je naš portal ranije preneo, najboljim je proglašen rad vajara Zdravka Joksimovića, za koga je, kako sam kaže, ovo bila velika odgovornost.

 

-Bilo mi je zadovoljstvo da učestvujem na konkursu na kome je sve urađeno onako kako su se pravili konkursi pre 20-30 godina. Mislim da je to u isto vreme bila i velika odgovornost. Dosta je dugo trajala ova moja avantura kako doći do Đurđa i kako ga prikazati. Osim podatka da se on nalazi na Esfigmenskoj povelji koja je bila naše polazište, sve ostalo smo morali da nalazimo u nekim drugim publikacijama. Između ostalog, Momčilo Spremić je odradio veliku stvar napisavši knjigu o njemu i njegovom vremenu i to mi je jako značilo i zapravo opredelilo da ga radim kao diplomatu prvenstveno, da ima neko svoje gospodstvo, da ima neku duhovnu vertikalu, a da nije ratnik. To vreme zahtevalo je znatno više umeća drugog tipa, ne samo ratničkog. Ceo njegov život bio je posvećen tome da održi to što je tada bila srpska država, na žalost, on je poslednji srpski srednjovekovni vladar, znamo šta se posle toga desilo, ali je neverovatno sa koliko umeštnosti je on vladao – kazao je Zdravko Joksimović, autor izabranog idejnog rešenja.

Za oblikovanje lika despota Đurđa Brankovića, čiji izgled je prikazan u samo jednom istorijskom dokumentu – Esfigmenskoj povelji iz 1429. godine, gde je sa svojom porodicom, bilo je potrebno, kaže, dugotrajnije sagledavanje srednjovekovnog materijala.

Upravo to je, čini se bio izazov za sve učesnike konkursa, naročito ako se ima u vidu činjenica da je okončani konkurs trebalo da iznedri prvu skulpturu ovog poslednjeg srpskog srednjovekovnog vladara.

- Kako treba da izgleda despot Đurađ Branković, koje su njegove realne karakteristike, kako da izgleda nešto što bi bilo određena vrsta mitomanije u nekom sagledavanju, percepciji i zamišljanju despota Đurđa, da dođemo do jednog što autentičnijeg lika, jer u 200 godina moderne srpske države se mi pitamo kako taj čovek zaista izgleda, na koji način treba da zrači u ovom gradu i šta treba da znači, koje su njegove insignije, koji su njegovi simboli, kakav je njegov stav, koliko u sebi ima dihovnosti, koliko vladarske moći, kakva je njegova sudbina, to su sve vrlo bitne stvari. A znate i sami da je despot Đurađ Branković jedna svetla, ali i veoma tragična fiura srpske istorije, koju možemo prepoznati kao izutenog, možda najvećeg srpskog graditelja, ali i čoveka koji je na kraju ostao bez države. Sa njim se gasi srpska srednjovekovna država i mi smo danas oni koji 200 godina posle obnove te države treba da uspostavimo tu nit i neku vezu sa despotom Đurđem Brankovićem – naveo je predsednik žirija Milorad Mladenović, akademski slikar i diplomirani inženjer arhitekture, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Cilj konkursa je, naglašavaju članovi žirija, bio da se dobije referentan broj i izbor autora, kako bi se doblo najkvalitetnije rešenje spomenika despotu Đurđu Brankoviću.

-Radi se o profesorima vajarstva dominantno, ljudima koji su danas u Srbiji ljudi srednje generacije i najkompetentniji za ovu vrstu delatnosti i rada. Ne samo da imaju tu vrstu legitimiteta, već i imaju iskustvo u izvođenju javnih spomenika i to je bio jedan od značajnih razloga da tim bude ovakav. Trudili smo se da uključimo i lokalnu zajednicu na najdoslovniji način, mi u pozivu imamo autore iz Smedereva, imamo sreću da ovde imamo više izuzetnih vajara koji su se dokazali na nacionalnom nivou, koji imaju izuzetan kvalitet, a trudili smo se da i u žiriju budu ljudi koji poznaju ovaj grad, prostor, ali i njegove društvene i kulturne karakteristike. Svi mi, iako dobar deo nas ne živi ovde, sa ovim gradom ima značajne veze. To je bila neka vrsta kompromisnog načina sprovođenja konkursa koji je ubedljivo mogao da iznese ono što je interes grada – rekao je Mladenović, pohvalivši konkursnu proceduru grada Smedereva, javnu i transparentnu, koja je rezultirala izuzetno dobrim idejnim rešenjem.

Iako je bio mišljenja da spomenik treba da dođe kao kruna svih aktivnosti na vraćanju Tvrđavi onog sjaja i značaja koji ima za Smederevo i celu Srbiju, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dejan Radovanović, istakao je odgovornost učešća u poduhvatu koji će obeležiti ovo vreme i ovaj grad.

-Nadam se da će, kao što je despot Đurađ dolazeći u Smederevo 1428. godine, započinjući veliki poduhvat, izgardnju smederevske Tvrđave, ovo na neki simboličan način biti početak nekog njegovog novog dolaska u naš grad, a ne tačka oko koje ćemo se raspravljati, posebno neplodotvorno. Da će ta figura despota Đurđa, u oličenju ovog spomenika koji smo odabrali, biti ta tačka nekog novog povezivanja nas građana Smedereva, i prepoznavanja svih onih koji u ovaj grad dolaze, kao nešto što daje neki novi pečat i neki novi zamajac razvoju grada, pre svega u odnosu prema samoj Tvrđavi, i mnogo više samima prema sebi, i kada je u pitanju ova naša lokalna sredina, a i kada je sagledavanje značaja Smedereva u pitanju na nekom našem državnom nivou, i uopšte na nivou čitavog našeg naroda – rekao je Radovanović.

Članica Gradskog veća Maja Ćirković podsetila je prisutne da je lično gradonačelnik Jovan Beč pokrenuo inicijativu za podizanje spomenika despotu Đurđu Brankoviću.

-To je učinio iz dva razloga. Zbog utemeljene svesti građana Smedereva o samom istorijskom i simboličkom značaju ličnosti i dela despota Đurđa Brankovića kao osnivača smederevskog grada, a drugi razlog je obeležavanje jubileja – 600 godina obeležavanja izgradnje smederevske Tvrđave, koji nas očekuje 2030. godine, zbog čega ideja o podizanju spomenika osnivaču grada dobija jedan poseban značaj. Na konkursu je grad dobio veoma visok kvalitet ponuđenih idejnih rešenja, čime smo opravdali samu ideju njegovog raspisivanja. Sprovedeni konkurs i dostavljena rešenja svojevrsna su garancija da će grad ispuniti višegodišnuju potrebu da se oduži svom osnivaču, a želja nam je da sam spomenik despotu Đurđu Brankoviću na Trgu Republike postane još jedan simbol našeg grada – navela je Maja Ćirković, članica Gradskog veća.

Želju da se to ostvari ima i autor Zdravko Joksimović, zanimljivim rešenjem postamenta spomenika, koji će biti postavljen na ulazu u pešačku zonu.

-Ako ne može Đurađ Tvrđavi, hajde da Tvrđava dođe njemu. Napravio sam postament koji je zapravo jedna maketa Tvrđave. Sa druge strane sam ostavio male stepenice, da imamo utisak kao da je on tu došao pre par minuta i stao pred nas. Ideja je da se napravi postament kao Tvrđava, sa kockama koje sa gornje strane imaju drvo, da bi to zapravo bila klupa, da se dogodi ta sabornost na trgu, da spomenik bude mesto okupljanja, da bude deo naroda koji tu prolazi. On mora da bude deo Smedereva, jer ako će biti u njegovom srcu, on mora biti i u srcu Smederevaca – navodi umetnik.

Za stručno ocenjivanje konkursnih radova Grad je imenovao žiri u sastavu, prof. dr um. Milorada Mladenovića, akademskog slikara i diplomiranog inžinjera arhitekture, redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik; dr um. Mice Poptsis, akademski vajar, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta u Beogradu u penziji, član; dr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti, muzejski savetnik u muzeju u Smederevu, član; Dejan Radovanović, arheolog, konzervator-savetnik, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, član; Tatjana Gačpar, arheolog, muzejski savetnik, direktor Muzeja u Smederevu, član; Vladislava Živanović Ristić,  diplomirani inženjer arhitekture, glavni urbanista grada Smedereva, član i akademik prof. dr Momčilo Spremić, istoričar, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, počasni član i stručni savetnik.

Na osnovu Izveštaja žirija, grad Smederevo će, kao naručilac, doneti odluku o realizaciji izabranog vajarskog rešenja spomenika. Na kraju, pomenimo i to, da je na tribini rečeno kako svi konkursni radovi ostaju u vlasništvu grada, a biće izloženi do kraja ove nedelje u holu smederevskog Centra za kulturu, kako bi moglo da ih vidi što više sugrađana.

test baner2

test baner2

test baner2

test baner2